Povelja Slobodnog Sveta

"Trebamo se osloboditi svojih umišljenih ograničenja."

56,928 Potpisi

Into The Open Economy - Free eBook for all Charter signatories
How would a free world work? Everything you need to know in our free ebook. Download it free when you sign the Charter. Buy paperback on Amazon

Some translation is missing or incomplete in this language. Can you help us? Complete this translation.

Šta je Povelja Slobodnog Sveta?

Povelja Slobodnog Sveta je izlaganje principa koji imaju potencijal za optimizaciju života na Zemlji za sva živa bića, nestanak siromaštva i pohlepe, i ubrzanje napretka.

Bez političkog ili religijskog konteksta, ovih deset kratkih principa mogu da stvore osnovu novog i naprednog društva koje ne koristi novac, koje je besplatno, pravedno i održivo. Principi su zasnovani na Prirodi, zdravom razumu i opstanku.

Povelja Slobodnog Sveta se sada naširoko smatra logičnim napretkom u odnosu na propadajuće mehanizme današnjeg društva, kao prirodan korak u našoj evoluciji.

Zašto nam je potrebna

U slučaju da niste primetili, svet je postao vrlo neprijateljsko mesto. Osnovni život je postao veoma težak za mnoge od nas, a za milione je postao nemoguć godinu za godinom.

To ne mora da bude baš ovako.

Kao dominantna vrsta, mi, ljudska bića smo propustili da spoznamo ogromnu odgovornost koja dolazi sa našim znanjem i moći. Novac je ozbiljno iščašio naš pogled na svet, i odvukao nam pažnju od onoga što je istinski važno.

Sve što nam je potrebno za opstanak: voda, hrana, vazduh, energija, raznovrsnost u okruženju, saosećajnost, postali su ugroženi kroz našu prioritetizaciju profita u odnosu na Prirodu. Priroda ne zahteva ili pregovara. Ako nastavimo da se borimo protiv nje, Priroda će pobediti. Drugim rečima, čovečanstvo - i bezbrojne druge nevine vrste - se mogu susresti sa nestankom.

Došlo je vreme da donesemo neke temeljne promene našem načinu življenja, koji je postao kako neodrživ, tako i nepravedan. Usvajanje principa Povelje Slobodnog Sveta za nas predstavlja prvi presudni korak koji čovečanstvo mora da načini da bi zaštitilo i očuvalo nas same, a takođe i našu planetu.

Šta nije u redu sa svetom?

Jednom rečju: novac. Naš monetarni sistem razmene sada efektno daje prvenstvo finansijskoj stabilnosti i rastu u odnosu na opstanak i napredak. Iako je u neka davna vremena bio koristan, novac je trenutno postao neusaglašen sa samim životom i stvara više problema nego što ih rešava. Ove probleme možemo svrstati u četiri glavne kategorije:

1. Nejednakost i Nepravda

U današnjem svetu, jako malo ljudi ima ogromno bogatstvo, uticaj i slobodu, dok je velika većina opterećena dugom, nadničarenjem i siromaštvom; sa malo ili nimalo uticaja na svetska dešavanja. Ovaj nedostatak ravnoteže je očigledno nepravedan i više se ne može prihvatiti kao normalnost.

Milioni ljudi se svake godine rode u život siromaštva i gladovanja, i pored toga što imamo resurse i tehnologiju da hranimo i skućimo svakoga, kada bi to želeli.

Rasipnička proizvodnja stvara nezasitu glad za ograničenim prirodnim resursima kao što su nafta, bakar, zlato itd. Pošto ovi retki izvori postoje samo u određenim zemljama, eksploatacija ili međudržavni konflikti su neminovan rezultat ove prakse.

Neke oblasti sveta pate zbog ekstremnih vremenskih uslova i nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće, ali su generalno zaboravljene od strane bogatijih nacija zato što nemaju ničim vrednim da doprinesu svetskoj ekonomiji.

Novac, po svojoj definiciji, stvara nejednakost i nepravdu.


2. Otpad i Zagađenje

Proizvodnim kompanijama je potreban konstantan obrt proizvoda da bi bile profitabilne. Nema finansijskog smisla praviti proizvod koji će istinski da traje. Za protok novca je bolje praviti kratkotrajne proizvode kojima je neophodna zamena - bez obzira na rasipno trošenje prirodnih resursa i zagađenje koje ova praksa izaziva.

Mnoge kompanije troše milione svake godine stvarajući tržište za nepotrebne i rasipničke proizvode putem veštog reklamiranja. Ovo stvara potrošačku kulturu i iluziju 'neograničenog' rasta koji je nerealan, neodrživ i koji će jednostavno morati da se završi jednog dana.

Mi znamo da je nafta otrovni zagađivač koji proizvodi ugljen-dioksid, ali je i dalje koristimo zato što je jeftina; bez obzira na to što imamo neograničenu, čistu obnovljivu energiju svuda oko nas.

Drveće koje proizvodi kiseonik je neodgovorno iscrpljivano za drvne proizvode, dok avioni ispumpavaju milione tona otrovnih gasova u naš vazduh svake godine.

Naš nehat prema Prirodi nas polako truje i guši nas.


3. Dug i Nezaposlenost

Danas skoro svaka zemlja u svetu ima tako ogromne dugove da su vlasti primorane da ili pozajmljuju više, troše manje, ili štampaju više novca da bi pokrili svoje budžete. Realno, ni jedna od ovih opcija nije održiva.

Štampanje novca smanjuje vrednost valuti, što znači da možete kupiti manje sa njom. Takođe, pošto ulazi u ekonomske tokove kao dug, taj novac je pod određenom kamatom. Pošto novac za pokrivanje te kamate ne postoji, on konačno zahteva novi dug - i veću kamatu!

Smanjenja u javnoj potrošnji konačno predstavlja smanjenje broja radnih mesta, stvarajući dalju nezaposlenost. Privatne kompanije stalno zamenjuju zaposlene mašinama koje mogu da rade brže i jeftinije, da bi uvećale svoju produktivnost i profit.

Plaćeno radno mesto je kiseonik monetarnog sistema. Bez njega, sve što se dobija je više duga. Ovaj ciklus nezaposlenosti i duga će konačno dovesti do globalnog monetarnog kolapsa.


4. Ometeni Napredak

Razvoj čovečanstva je ugušen troškovima. Čista istraživanja ili hrabri naučni poduhvati su ili nedovoljno finansirani ili su preskočeni, osim ako nisu profitabilni.

Visoko-obrazovani ili talentovani profesionalci su privučeni dobrim platama da bi napravili profitabilne ali rasipničke proizvode. Isto tako, mnogi talentovani ljudi su onesposobljeni u životu zbog nedostatka pristupa dobrom obrazovanju ili investicijama za svoj rad.

Novi pronalasci su zaglavljeni u zakonima o patentima koji im ne dozvoljavaju dalji razvoj ili poboljšanje od strane drugih inovatora, i ponekad su im potrebne godine da bi stigli do javnosti. Mnogi korisni patenti beskorisno skupljaju prašinu zbog nedostatka investicija ili namerne marketinške strategije.

Kompanije pokušavaju da zaštite njihove robne marke i buduće profite tako što namerno prave proizvode koji nisu kompatibilni sa drugim robnim markama i tehnologijama. Ovo stvara nepotrebne duplikate proizvoda i frustrira krajnjeg potrošača.

Novac nije nikakva prepreka napretku u svetu gde novac ne postoji.


Ovo su samo neki od razloga zašto je novac - koji smo mi sami stvorili - sada postao glavna prepreka za naš lični i opšti opstanak i napredak. Ako pogledate na naše društvo i savremenu kulturu iz ugla Prirode, brzo ćete početi da uviđate koliko je smo postali odsečeni i otkačeni od onog svega što nas održava u životu.

Ne možemo ignorisati sopstvenu prirodu i biologiju.

Ko je za to kriv?

Veoma je važno da shvatimo da ne postoji niko koga možemo da okrivimo za bilo koji od ovih problema. Sistem koji koristimo da vodimo društvo je vremenom izrastao u to. Svaljivanje krivice, čak i kada izgleda opravdano, nema nikakvu korisnu svrhu i samo stvara neprijateljstvo.

Mnogi krive banke, korporacije, vlasti, ili ljude koji rade u njima, ali to nisu loši ili pohlepni ljudi. To su samo obični ljudi koji reaguju na okruženje u kome je nemaština - zapravo, nemaština novca.

Pohlepa je osnovna ljudska reakcija na nemaštinu. Ako je nabavka nečeg što vam je potrebno da bi živeli ograničena, instinktivno ćete želeti što više toga, zato što je to dobro za vaš opstanak. Ako ukinemo nemaštinu, ukinućemo i pohlepu.

Pod pritiskom

Trebamo se osloboditi svojih umišljenih ograničenja.

Došli smo do toga da nemamo poverenja u naše prirodno ponašanje zbog konfliktnih standarda i pritisaka kojima smo se prepustili.

Moderni mediji promovišu životne stilove koji su nedostižni i bazirani na uživanju, dok nas religije uče skromnosti i poštenju. Korporacije troše milione stvarajući famu oko hrane pune masti i šećera, dok medicinski radnici upozoravaju na gojaznost. Vlasti najavljuju smanjenja javne potrošnje, dok isplaćuju dugove velikih firmi. Svuda smo bombardovani reklamama da kupimo proizvode koje ne možemo da priuštimo. Društvo u celini je prilično puno zabuna i kontradiktornosti.

Stope kriminala su u porastu - ali to nije zato što ima više loših ljudi - već zato što ljudske okolnosti postaju sve gore, mogućnosti za zaposlenje su sve manje i svi moraju da se takmiče za opstanak.

Zapamtite, ljudsko biće je i dalje životinja - iako poprilično napredna - i kao i svaka druga životinja može napasti kada je maltretirana, saterana u ćošak ili zbunjena.

Mi ovo sebi ne moramo da radimo više.

Vreme je za nas da odmrsimo ljudsko biće iz ove mreže zastarelih metoda i ideologija, i da se usredsredimo na našu zajedničku svrhu opstanka, napretka i slobode.

Trebamo se osloboditi svojih umišljenih ograničenja.

Šta je to što Povelja čini

Povelja Slobodnog Sveta postavlja deset temeljnih iskaza koja su u skladu sa Prirodom, opšti zdrav razum, pravičnost i održivost. U suštini, ovih deset principa vodilja su minimalni uslovi svima nama za opstanak i napredak.

Kada ljudi budu ustanovili da društvo bez novca funkcioniše, mi ćemo prirodno postajati pozitivniji u našim akcijama, kooperativniji, saosećajniji i produktivniji.

Naši trenutni sistemi novčanih, društvenih, ideoloških i graničnih podela su umišljeni, i ne rade ni za nas a ni za našu planetu. Principi ove Povelje, koji su utemeljeni u Prirodi, će raspršiti ove umišljene prepreke kroz samo nekoliko temeljnih opažanja uzajamnog poštovanja između nas samih i prema našem planetarnom domu.

Kada budemo bili u stanju da prevaziđemo naše zastarele metode donošenja odluka kroz spekulacije i naredbe, i kada sklonimo naše umišljene prepreke, shvatićemo da su naši problemi samo tehničke prirode, tj. Kako da stvorimo uslove za svakog i koristimo planetu na optimalan način? Samo kada budemo bili slobodni od naših konfliktnih ideologija i metoda, možemo istinski rešiti taj problem.

Naša tehnologija je trenutno na nivou kada može komotno proizvesti za svakog bez potrebe za težačkim radom. Ono što možemo da automatizujemo, to ćemo automatizovati. Ne treba nam novac da napravimo mašine, jednostavno ćemo ih napraviti. Zadaci koji ne mogu biti automatizovani biće rotirani među stanovništvom koje će biti više nego srećni da ovoje malo vremena za društvo koje ih izdržava.

Sve će biti naznačeno kao slobodno za upotrebu, ali skladu sa razumevanjem prirodnih i tehničkih ograničenja, i uz poštovanje prema kombinovanom zajedničkom dobru. Ova razumevanja će biti inicijalno ostvarena kroz obrazovanje, i na kraju kroz saglasnost.

Kada ljudi budu ustanovili da društvo bez novca funkcioniše, mi ćemo prirodno postajati pozitivniji u našim akcijama, kooperativniji, saosećajniji i produktivniji.

Primena Povelje

Prvi korak u primeni Povelje je promovisanje i podizanje svesti.

Ovi principi mogu biti usvojeni samo kada su viđeni, razumljivi i podržani od strane dovoljno velikog broja ljudi. Kada dovoljno ljudi vidi Povelju i prihvati je kao sledeći logičan korak u ljudskoj evoluciji, promena će se događati automatski. Političari i uticajni ljudi neće imati izbora nego da pristupe volji većine ljudi.

Kada se ovo bude dogodilo, obrazovanje o principima, Prirodi i zajednicama će se trebati razmotati ljudima, da bi se svakome dalo istinsko razumevanje sebe, naše zajednice i našeg okruženja.

Obrazovanje će imati ključnu ulogu u osnivanju novog društva oslobođenog novca.

Obrazovanje će imati ključnu ulogu u osnivanju novog društva oslobođenog novca.

Neće trebati zadugo da ljudi počnu shvatati da njihov komšija nije više njihova konkurencija; da sve što imaju i koriste košta okruženje nešto; da je zajedno učestvujući kao zajednica - a ne samo za sebe - beskrajno produktivniji život i mnogo veća nagrada.

Može se dogoditi da će Povelja biti prvo usvojena od strane jedne zemlje ili bloka zemalja koje su prirodno bogate resursima i samo-održive. (Australija i Južna mora mogu biti dobar primer) Jednom kaada ostale zemlje budu videle da to funkcioniše, one će brzo gledati da i one prate.

Možda će u međufazi posebna odredba za status 'besplatnih' među prvim zemljama biti odobravana putem tela kao što su UN, da bi održali i zaštitili granice takvih 'slobodnih zona' do trenutka kada to više ne bude potrebno.

Ovo je samo jedan primer kako bi Povelja mogla biti primenjena. To se naravno može uraditi i na mnoštvo drugih načina, ali ono što je važno, dok god dovoljan broj ljudi to želi, to će se i dogoditi.

Ko je pisao Povelju?

Pripisati ovaj dokument jednoj jedinoj osobi ili grupi bilo bi netačno i poprilično nepravedno prema mnogim ljudima. Kao i sa svakim filozofskim i zakonskim dokumentom, saradnici su brojni pošto se ideje jedne osobe prepravljaju i poboljšavaju tokom vremena.

Same reči su pisane od strane Kolina Trnera, tekstopisca i muzičkog producenta iz Dablina (Irska), ali su mnogi potporni koncepti inspiracija izvedena iz 'Venus Projekta' Žaka Freskoa i filmskog serijala 'Cajtgajst' Pitera Džozefa - vizionara koji takođe bez sumnje mogu pripisati svoju inspiraciju mnogim istorijskim uticajima.

Ono što je važno je da je ovo logičan sledeći korak u napretku čovečanstva, i to onaj koji najbolje osigurava naš opstanak i opstanak naših planetarnih sudružnika. Sa time na umu, ova Povelja je za sve namere i svrhe, samonapisan dokument.

Bliska budućnost

Mi smo na najinteresantnijoj tački naše istorije. Veličanstvena era promene je skoro pred nama, ali stvari mogu biti mnogo gore pre nego što počnu da bivaju bolje, jer se mnogi bore da održe stari sistem. Potpisivanje i podržavanje Povelje Slobodnog Sveta može pomoći da se ove promene ostvare mnogo ranije, na mirniji način i bez nepotrebne patnje.

Ideja Povelje je veoma jednostavna. Naš trenutni sistem je komplikovan, i odmotavanje toga može trajati neko vreme, ali ovo je strpljiva inicijativa, osmišljena da napreduje polako ali sigurno u samo jednom pravcu - prema istinskoj slobodi, izobilju i održivosti.

Molimo te da pružiš ovoj inicijativi svoje najveće uvažavanje. Hvala ti.

Povelja Slobodnog Sveta 2018. Slobodno koristi bilo koji sadržaj sa ovog sajta.. Kontaktiraj Nas